Dervisa Grabus Colakovic
I sreća i tuga
Napisat ću pjesmu punu uspomena,
od djetinjasta moga do
današnjeg dana.
Nikada je nisam mogla
napisati ,
ona mi
je bila negdje uspavana.
Sada se
je ona u meni probudila,
proganja
me ona i boli mi stvara
i zato
je sada mogu napisati,
i
staviti u nju tugu iz njedara.
Podjeli ću svima pa neka se čita,
možda će se u njoj pronaći još neko?
Zbližit će se duše i patit zajedno,
nije
važno nikad jesu li daleko.
Ona neće nikad prestat da se čita,
i u njoj je tako vrlo tužna
tema.
Ko god je pročita suza će mu kanut,
i mislit
će da je njemu namijenjena.
Naslov ću joj dati i sreća i tuga,
i ako je
sreće bilo vrlo malo.
Ono sto
je bilo meni namijenjeno,
uzeo je
neko posve je nestalo.
Autor Dervisa Grabus
Colakovic
21/7/2024
Autorska prava zadrzana