Dervisa Grabus Colakovic
Moje je pero moje oružje
Želim da budem pjesnik
zauvijek,
Da preskaćem planine i okeane .
Da gazim
trnje bosih nogu,
Da sve
obiđem dok zora ne svane.
Moje je
pero moje oružje,
S njim se branim od pogrešnih
ljudi.
Nikada nikog ne želim
povrijedit,
Ne želim nikad da mi iko sudi.
Zato putujem i nikad ne
spavam,
Neću ga ostavit da mi samo luta.
Ono je
moja podrška najveća,
Dotaknem ga danas po stotinu
puta.
Popričam s njime nekad i zaplačem,
I sve mi napiše ono što me
boli.
Ohrabri moju ranjenu dušu,
I mislim da me ono najviše
voli.
Zbog toga se ne želim odvojit
od njega,
Koliko hoće neka mi sude.
Što ono napiše i prođe svijetom,
Sve to vam tako uistinu bude.
Autor: Dervisa Grabus
Colakovic
23/4/2024
Autorska prava zadrzana
***********************
***********************
