Dervisa Grabus Colakovic
Čekala ga
Kaharli
sam večerala nisam,
što mi dragi nije dolazio.
Čekala ga kraj pendžera svoga,
i mislila kod druge je bio.
Čekala ga uzdah prosipala,
kao da me munja pogodila.
Što on nije makar malo doš'o
ja sam na njega cijelu noć mislila.
Da li mu
je majka zabranila,
ili se
je on predomislio?
Šta god bude neću mu oprostit',
nikad nije to raditi smio.
Zna on da ga čekam i uzdišem,
a on zato nimalo ne brine.
Jednog dana ostat će mu pusto,
pisat ću mu pismo iz daljine
.
Sjetit' će se zašto greške pravi,
on će samog sebe proklinjati.
Neka sluša svoju staru majku,
neće drago kod sebe imati.
Author: Dervisa Grabus
Colakovic
7/12/2023
Autorska prava zadrzana
فنون أخرى للكاتب
Dervisa Grabus Colakovic
***********************
***********************
